Title

Click here to edit subtitle

Šta je ples?


Ples je ritmičko pokretanje tela, obično u skladu s muzikom i u ograničenom prostoru s ciljem izražavanja ideja ili emocija, oslobađanja energije, ili jednostavno uživanja u samom pokretu. Ples je, čini se jedna od najstarijih umetnosti, a prisutna je u faktički svakoj kulturi sveta. Motivi plesa mogu biti obredni, svečani, liturgijski, magijski, teatralni, društveni, estetski...


Ples je, ne smemo to smetnuti s uma, trodimenzionalna umetnost. Prostorna komponenta ritma je u stvari očigledna, nižu se ravna i kružna kretanja kroz prostor kombinovano sa udaljavanjem i približavanjem. Dinamiku i njen ritam određuje izmenjivanje napetih i opuštenih, jakih i slabih pokreta, kratkog ili dugog vremenskog trajanja. Još jedna važna komponenta je tok pokreta: slobodan, impulsivan ili vezan. Prisutnost sve četiri komponente ritma posebnost je plesa, većina ostalih umetnosti ima ih manje, pa moraju posedovati načine i sredstva za virtualno dočaravanje komponente koja im nedostaje.


Ples je društvena aktivnost, prisutna u celom svetu. Ples je jezik koji ne poznaje granice, on pokretima izražava emocije. Zato i može dopreti do ljudi različitih nacija, vera, obrazovanja i starosti. Ples garantuje radost i nadahnuće onima koji plešu i onima koji gledaju. Ples obogaćuje i hrani dušu čoveka, ima povoljne psihoterapeutske učinke. Takođe ima niz pozitivnih učinaka na fizičko zdravlje čoveka.


Ples je jedno od najstarijih sredstava čovekovog izražavanja


Ples je jedno od najstarijih sredstava čovekovog izražavanja, ono predstavlja igru celog tela.

Pokret je emocija, pokret je snaga i život, ono što nas ispunjava i što nam dozvoljava da zavirimo i dotaknemo one davno zaboravljene delove prirode koji postoje u svima nama. Još su se davnih vrelih noći afrička plemena okupljala oko vatre izvodeći kroz ples svoje rituale, izražavajući svaku svoju emociju, radost i nadu. Tako je počelo...

Kasnije, ljudi su osetili da ih muzika može zbližiti. Da kroz igru oni mogu stvarati nove odnose, osetiti spajanje duša i nagoveštaj ljubavi, shvatili su ga kao nov način udvaranja. Ples je pružao sigurnost, osećaj pobede i davao nagradu onome ko mu se posveti. Počeo je predstavljati deo kulture. Danas ples otkriva neki novi svet , otvara nove vidike i ruši granice. Ples je ključ pomoću kojeg se mogu otvoriti vrata svesti jednog naroda i njegovih institucija. Savremen ples, čak i danas može ganuti i najtvrdja srca, prenoseći gledaocu nevidljivu poruku koju nosi. On predstavlja mali, ali važan kutak u čovekovom životu - utopiju u koju uvek može otići i koja mu može pomoći da se rastereti onih loših stvari iz svakodnevnog života. Ko jednom prihvati ples i shvati ga na pravi način,ostaće zauvek vezan za njega...


Oblici plesa

Sa danasnje tacke gledista, ples mozemo definisati kao niz ritmickih koraka ili pokreta tela odredjenog tempa koji se izvode prema taktu muzike. Ples moze biti oblik scenske umetnosti, deo religijske ceremonije ili moze biti aktivnost za zabavu i sport. Moguce ga je podeliti u nekoliko glavnih skupova.


Ritualni plesovi predstavljaju oblik religijskih ceremonija koje se izvode u odredjenim prilikama. Ukljucuju imitacije pokreta zivotinja ili “duhova”. Predstavljaju rudimentarne oblike svih kasnije razvijenih oblika plesanja.


Narodni ples (folklor) je oblik plesanja koji je specifican za kulturu odredjene etnicke zajednice i predstavlja oblik nacina zivljenja te zajednice. Prenosi se s jedne na drugu generaciju upravo te zajednice. Zahteva ucestvovanje grupe plesaca s pojedinacnim istupanjima pojedinih plesaca u grupi. Predstavlja deo zabave kohezivnih skupova.


Klasičan balet je vrsta plesa koja se temelji na formalnim koracima. Balet se uvek izvodi pred publikom i uvek prikazuje priču. To je najpoznatiji oblik scenskog izražavanja pokretom. U XV veku bio je deo zabave, koja se izvodila pred vladarima Evrope. U XVII veku postojale su baletske grupe, ali bez žena. Delove šenskih uloga igrali su preobučeni muskarci. Od 1800. godine pojavljuju se oblici baleta koje i danas poznajemo.


Moderni (savremeni) ples se razlikuje od klasičnog baleta, jer se plesači najčešće u grupi postavljaju u kultne pozicije prilikom plesanja i imaju plesne korake koje podrzava moderna muzika. Ima tendenciju scenske ekspresije savremenog života i forma je modernog baleta. Korake crpi iz razlicitih stilova plesanja koji su postojali u Africi i Aziji.


Društveni ples (salonski ili dvoranski ples) je oblik plesanja za zabavu najvećeg broja ljudi. Ne traži izvođenje pred publikom nego zainteresovani jednostavno učestvuju u plesu. Zahteva susret muskaraca i zena. Povrh zabave od svojih početaka je služio približavanju i uspostavljanju poznanstava medju polovima. Oblici plesanja su uvek povezani sa oblicima nastale muzike. Uz svaku novu vrstu komponovane muzike pojavljivali su se plesovi ciji su plesni koraci bili odredjivani tom muzikom.

Društveni ples se pojavljuje u srednjem veku kao način zabave na sajmovima i festivalima. U XVIII veku društveni ples poprima forme koje su slične današnjim. U to doba se razvijaju valceri, menueti i slicni plesovi. Drustveni plesovi imaju tendenciju stalnog razvoja novih načina plesanja.

Sportski ples je razvijen iz društvenog plesa. Obuhvata izbor određenog broja društvenih plesova koji su se vremenom ustalili i koji su tako prilagođeni da se izvode prema strogo definisanim pravilima. To je pre svega sportska disciplina, a ne zabava sa krajnjim ciljem kompeticije kao kod drugih sportova.


Vrste društvenih plesova

U svojoj osnovi društveni (salonski) plesovi mogu se podeliti u dve grupe:

  1. Standardne plesove
  2. Latino-američke plesove


Plesovi su se pojavljivali u različitim vremenima sa dominirajućom brojnošću od poćetka XX veka. Pojavljivali su se istovremeno sa nastankom odredjenih muzičkih stilova. Medju najpoznatije plesove od kojih se većina praktikuje i danas, spadaju:

# One step # Twist # Boston # Memphys # Marchfoxtrott # Sirtaki # Hiawatha # La Bamba # Rheinlender # La Bostella # Polka # Letkiss # Lamberthwalk # Hully Gully # Slowfoxtrott # Bossa Nova # Shimmy # Night Five # Black-Bottom # Diskofox # Blues # Lambada # Rumba # Soca # Engleski valcer # Becki valcer # Tango # Makarena # Paso Doble # Merengue # Foxtrott # Salsa # Quickstep # Pachanga # Swing # Medison # Charlston # Beat # Jitterbag # Samba # Boogie Woogie # Step # Jive # Hip-hop # Rock'n Roll # Cumbia # Cha Cha Cha # Mambo # Calipso


Od mnogo plesova ustalili su se samo neki standardni i latino-američki plesovi. Jedni se plesu iskljucivo društveno. Neki zabavni i društveni plesovi spadaju istovremeno u grupu sportskih plesova. Tako su npr. Boogie Woogie, Swing, Hip Hop, Mambo, Salsa i Merenge isključivo društveni plesovi. Swing, Hip Hop, Step i Mambo se plesu u okviru plesova tzv. show dance koji su takmičarski, ali nisu sportski.


U grupu sportskih plesova od kojih se vecina moze u jednostavnoj formi plesati i kao salonski ples spadaju:

  • STANDARDNI PLESOVI
  1. Engleski valcer - 3 udarca u taktu i 28-30 bpm
  2. Tango - 4 udarca u taktu i 30-32 bpm
  3. Becki valcer - 3 udarca u taktu i 60 bpm
  4. Slowfox - 4 udarca u taktu i 28 bpm
  5. Quickstep - 4 udarca u taktu i 50-52 bpm
  • Latino-američki plesovi imaju tri izvorista odnosno tri grane:
  1. Afro-Brazilski
  2. Afro-Kubanski
  3. Afro-Karipski
  • LATINO-AMERICKI PLESOVI
  1. Samba - 2 udarca u taktu i 50-52 bpm
  2. Cha Cha Cha - 4 udarca u taktu i 28-30 bpm
  3. Rumba - 4 udarca u taktu i 26-29 bpm
  4. Paso Doble - 2 udarca u taktu i 60 bpm
  5. Jive - 4 udarca u taktu i 40-44 bpm


Samba je poreklom iz Brazila, a Cha Cha Cha i Rumba su poreklom sa Kube. Paso Doble je spanskog porekla, dok je Jive prethodnik RnR (muzika Bill Halleya i Elvis Preslya) severno-americkog porekla.

Postoje i tzv. ulicni plesovi od kojih su najpoznatiji Salsa (4 udarca u taktu i 40-56 bpm) i Merenge (2 udarca u taktu i 60-76 bpm). Salsa je kubansko portorikanskog porekla, dok je Merenge iz Dominikanske Republike. Treci karipski ples je Calypso poreklom sa Trinidada. Cumbia je popularni Afrohispanicni ples sa muzickim stilom iz Paname i Kolumbije.

Istorija plesa


Sportski dvoranski ples ima svojevrsnu i dugu istoriju koja je doprinela njegovoj sadašnjoj popularnosti kao rekreativnog i takmicarskog sporta. Ples u dvorani i balovi potiču iz Engleske sa kraja 18. i pocetka 19. veka na kojima su učestvovali pripadnici viših klasa društva. Krajem 19. veka ples je postao popularan i medju običnim svetom koji je odlazio na ples u javne plesne dvorane. Plesna takmičenja nastaju tokom 20-ih godina prošlog veka kada je stvoreno i prvo Kraljevsko društvo učitelja plesa sa ciljem da se uvedu standardi u muzici, koracima i tehnici dvoranskog plesa. Tokom narednih decenija, dvoranski ples je postao popularan širom Evrope, Azije i američkog kontinenta. 1997. godine Medjunarodna federacija sportskog plesa postala je punopravni član Medjunarodnog olimpijskog komiteta, a sportski ples olimpijski sport. On danas ima mogucnost da postane jedan od najomiljenijih sportova, jer je veoma atraktivan za gledaoce, a takmicari poseduju značajne atletske i tehničke kvalitete. Sve je interesantniji za televizijske kuće i sponzore, koji doprinose njegovoj daljoj popularizaciji.

Šampionati i takmičenja u sportskom plesu održavaju se u dve osnovne grupe: standardnim plesovima-Engleski valcer, Bečki valcer, Tango, Slowfox i Quickstep i latinoameričkim plesovima Samba, Rumba, Cha-cha-cha, Pasodobl i Jive. Parovi se ocenjuju prema izvodjenju i to u oblastima tehnike rada nogu, muzičke interpretacije, umeću na podijumu, telesnom držanju, pracenju ritma i uvežbanosti, odnosno sinhronizovanosti pokreta plesača.